Otkako me ima, pokušavam na izmaku dana, kad se osvrnem za sobom, ustanoviti ima li traga za mnom, neke evidencije da postojim i da mi je neka svrha data, mada je sa površnom mišlju ne spoznajem. Otkako me ima, upisujem se u sjećanja slučajnih prolaznika osmijehom i svaki put kad mi se uzvrati – shvatam da postojim. To je umirujuća činjenica.